U razvijenim zemljama EU 50 odsto inovatora radi za privredu, kod nas samo tri

Sve više pričamo o budućnosti u kojoj ćemo voziti autonomna vozila i dostavljati namirnice dronovima, ali realnost je da ni električni trotineti kod nas još nisu zakonski regulisani. Neusklađenost regulative sa brzim razvojem tehnologije jedna je od prepreka sa kojom se suočavaju naša inovativna preduzeća, koja bi svojim idejama mogla da transformišu privredu Srbije u ekonomiju baziranu na znanju.

Šta ih još koči na tom putu, imaju li novca da realizuju svoje ideje i kako unaprediti inovacioni ekosistem tema je kojoj su poslednji godinu dana posvetili NALED i kompanija Philip Morris u okviru projekta Startech. O projektu je govorila Irena Đorđević, menadžerka za regulatornu reformu u NALED-u.

„Mapirali smo pet ključnih oblasti, jedna je kofinansiranje, veći broj dostupnih izvora finansiranja, ukupnih sredstava koja stoje inovatorima na raspolaganju u vidu povećanja budžetskih izdvajanja, koja su dva i po puta manja od proseka Evropske unije, alternativni izvori finansiranja, npr, treba zakonski regulisati oblast grupnog finansiranja, razviti razne olakšice za razne vidove finansiranja u vidu biznis anđela ili preduzetničkog kapitala. Veliki je i prostor za saradnju u domenu nauke i privrede. U razvijenim zemljama Evropske unije, 50 odsto inovatora radi za privredu, a kod nas samo tri odsto inovatora sarađuje sa privredom, dok su tri četvrtine istraživača na fakultetima“, kaže Kovačević.

Ona kaže da je u pripremi Siva knjiga inovacija sa predlozima za bolje regulatorno okruženje. Prema njenim rečima, dobar potez je povećana budžetska podrška nauci i inovacijama, zatim poreska olakšica za zaposlene na inovacijama i istraživanju, od oko 70 odsto poreza na njihovu zaradu i 100 odsto doprinosa za penzijsko osiguranje. Ono što ćemo duže čekati je, naglašava, zaštita intelektualne svojine, jer se pokazalo da naši inovatori ne štite svoje izume, pa se oni lako mogu zloupotrebiti.

Izvor: N1