Grešili smo kad je reč o fastingu, pokazuje velika studija

Koliko god fasting bio delotvoran za mršavljenje, često se misli da uskraćivanje hrane telu loše utiče na rad mozga. Pitanje je da li je pad mentalne sposobnosti zaista neizbežan deo fastinga.

Prema velikom, nedavno objavljenom preglednom radu, to nije uvek slučaj.

Na osnovu analize 63 naučna rada sa 71 nezavisnom studijom i ukupno 3.484 učesnika, pregled je pokazao da nema značajne razlike u mentalnim sposobnostima između ljudi na fastingu i onih koji redovno jedu.

To je ozbiljan odgovor na ideju da će umereno i kratkotrajno ograničavanje hrane kod zdravih ljudi iscrpeti mentalne rezerve. Ta ideja je svuda oko nas, od reklama za grickalice koje poručuju da gladan čovek nije svoj, do stare izreke da je doručak najvažniji obrok u danu.

Autori analize, psiholog Kristof Bamberg sa Univerziteta Paris Lodron u Salcburgu i kognitivni neuronaučnik David Moro sa Univerziteta u Oklandu na Novom Zelandu, ne žele da ljudi kojima fasting može da koristi odustanu iz straha da će im misli biti zamagljene.

Moro je u komentaru za The Conversation objasnio da nalazi za većinu zdravih odraslih osoba deluju umirujuće. Prema njegovim rečima, ljudi mogu da isprobaju intermittent fasting ili druge režime fastinga bez brige da će im nestati mentalna oštrina.

Da bi obradili ovoliku količinu podataka, istraživači su koristili Bajesovu statistiku, pristup koji daje raspodelu verovatnoća umesto prostog odgovora da ili ne. Ovde su ispitivali da li fasting utiče na mentalne sposobnosti, a pristup je posebno koristan kad treba odmeriti mnogo različitih izvora podataka.

Studije su merile pamćenje, donošenje odluka, brzinu i tačnost reagovanja. Kada se sve te procene posmatraju zajedno, kratak fasting, u proseku od 12 sati, nije značajno promenio rezultate.

Istraživači su uočili blagi pad mentalnih sposobnosti kada fasting traje duže od 12 sati, i primetan pad kod dece i tinejdžera, mada su deca činila mali deo učesnika. To ukazuje da mozak koji je još u razvoju može biti osetljiviji na duže periode bez hrane, pa su za decu i mlade tri redovna obroka dnevno veoma važna.

Zanimljivo je da su se posledice najviše videle u zadacima vezanim za hranu. Moguće je da tokom fastinga slabe neka veoma specifična moždana kola, ali za sigurne zaključke potrebna su nova istraživanja.

Moro kaže da se slabiji rezultat često pojavljivao samo u zadacima sa slikama hrane ili rečima vezanim za hranu, dok je učinak u zadacima sa neutralnim sadržajem uglavnom ostao isti. Prema njegovim rečima, glad možda odvlači pažnju samo kad je hrana u pitanju, a opšte funkcionisanje mozga ostaje stabilno.

Istraživači su primetili i da su ljudi na fastingu lošije prolazili na testovima kasnije u toku dana. To možda znači da period bez hrane pojačava prirodne padove koncentracije koji dolaze sa našim unutrašnjim biološkim ritmom.

Osim što nekim ljudima pomaže da kontrolišu težinu, fasting se u naučnim studijama povezuje i sa drugim koristima po zdravlje, poput boljeg stanja srca i krvnih sudova i manje upale u organizmu.

Naučnici smatraju da fasting donosi značajne promene u radu tela. Organizam tada prelazi sa korišćenja zaliha energije u obliku glikogena na šire korišćenje telesne masti, i to u obliku molekula koji se zovu ketonska tela.

Izvor/ Saznaj više: sciencealert.com