Nova analiza otkriva koju noć je Van Gog naslikao na slici Zvezdana noć, u pitanju je jul

Uskovitlani plavičastobeli vetrovi, visoki čempresi i blistave zvezde na slici Zvezdana noć Vinsenta van Goga iz 1889. godine generacijama osvajaju našu maštu. Iako za života nije prodao nijednu sliku, Van Gogova Zvezdana noć je kasnije inspirisala veliki muzički hit iz 1972. godine, privlači posetioce u Muzej moderne umetnosti u Njujorku i krasi sve, od svezaka do marama i platnenih torbi.

Ipak, koju je tačno noć nad francuskim gradićem Sen Remi de Provans ovaj nemirni postimpresionista preneo na platno. Nova analiza ukazuje na 22. jul 1889. godine. U ranim jutarnjim satima u to doba godine, mesec u opadanju, planeta Venera i zvezdano jato Hijade u sazvežđu Bika bili su blizu jedni drugima, a sve to se vidi i na slici. Rezultati su detaljno predstavljeni u studiji objavljenoj danas u časopisu Scientific Reports.

Priča iza slike Zvezdana noć

Prema podacima Muzeja moderne umetnosti, Van Goga je nadahnuo pogled sa prozora njegove sobe u umobolnici Sen Pol de Mozol na jugu Francuske. Tamo je proveo dvanaest meseci, 1889. i 1890. godine, tražeći predah od duševnih tegoba, a dijagnostikovan mu je i jedan oblik epilepsije.

Kao i mnoge slike iz te godine, Zvezdana noć je nastajala u više navrata tokom dana, pod različitim vremenskim uslovima. Selo smešteno ispod brda takođe je naslikano po drugim prizorima, jer se sa njegovog prozora nije moglo videti. Van Gog je neke detalje noćnog neba preneo onako kako ih je video, ali je i izmenio oblike nebeskih tela i dodao im sjaj.

Muzej ističe da je Van Gog noći i prirodi dao emotivni jezik koji ih je udaljio od njihovog stvarnog izgleda. Na slici dominiraju jarke plave i žute boje, nanete snažnim i spontanim potezima, i ona pokazuje koliko je njegov pogled na svet bio neodvojiv od novih slikarskih postupaka koje je sam osmislio. U njima boja i nanos opisuju svet izvan slike, a istovremeno jasno pokazuju da su, na kraju krajeva, samo boja i nanos.

Pogled ka zvezdama

Prvi pokušaji da se uz pomoć astronomije utvrdi koji je dan nadahnuo sliku potiču od istoričara umetnosti Alberta Bojma sa Kalifornijskog univerziteta u Los Anđelesu iz 1984. godine i astronoma i astrofizičara Čarlsa Vitnija sa Univerziteta Harvard iz 1986. Njih dvojica su došla do suprotnih zaključaka, a nijedan nije potisnuo preovlađujuća religijska i simbolička tumačenja slike.

Slika je dugo datovana na osnovu pisma koje je Van Gog uputio bratu Teu oko 18. juna 1889. godine. Međutim, mesec sredinom juna bio je u opadanju, ali još uvek ispupčen, što ne odgovara tankom srpu sa slike. Do 22. jula 1889. godine zvezdano jato Hijade izlazilo je na istočnom nebu zajedno sa Venerom, a oblik meseca bio je mnogo bliži srpu na platnu. Nova studija koristi geometriju posmatranja da bi pronašla odgovor.

Koautor studije Elajdža Đonghjun Kim kaže da je za astronoma posmatrača jato zvezda na slici Zvezdana noć jasno Hijade u sazvežđu Bika. Kada je pročitao ranije studije koje su ga tumačile kao sazvežđe Ovna, kako kaže, osetio je da ga slika doziva. Kim je direktor južnokorejske kompanije SLLAB, koja se bavi robotizovanim teleskopima, i doktorand na Univerzitetu Kjung Hi.

Za ovo istraživanje tim je spojio astronomske simulacije i merenja položaja zvezda sa istorijskim podacima o vremenu i Van Gogovim pismima. Iskoristili su i ranije skice pejzaža kako bi rekonstruisali usko vidno polje prikazano na slici.

Prema nalazima istraživača, mesečev srp, Venera i jato Hijade u sazvežđu Bika bili su vidljivi u svitanje 22. jula 1889. godine. Takav raspored uglavnom odgovara onome što je prikazano na slici. Podaci o vremenu ukazuju na to da je nebo oko 22. jula bilo dovoljno vedro da se ovaj raspored jasno vidi. Pored toga, Van Gog u pismima često pominje zrikavce, što govori da je u kraju vladalo toplo vreme, a to se bolje poklapa sa zabeleženim temperaturama iz jula 1889. nego iz juna.

Tim je fotografijama snimljenim na licu mesta proverio i vidno polje na slici Zvezdana noć nad Ronom iz 1888. godine i potvrdio da je naslikana dok je na nebu bilo sazvežđe Ovna. Istom metodom istraživači su zaključili da zvezde na slici Terasa kafea noću, takođe iz 1888, mogu biti Letnji trougao.

Kim se nada da će ovaj rad podstaći nov pogled iz više naučnih oblasti na redosled nastanka i način rada na slikama iz Sen Remija, kao i na Van Gogovo kretanje tog leta. Kako kaže, razgovor sa ostalim Van Gogovim nebesima još traje, a tim planira da te priče ispriča jednu po jednu.

izvor/ Saznaj više: popsci.com