Kako da zaštitite dvorište od krpelja

Sa toplim danima ljudi i kućni ljubimci provode sve više vremena napolju. Boravak na otvorenom važan je i za fizičko i za psihičko zdravlje, ali sezona sa sobom nosi i neke neprijatnosti, među njima i ujede insekata. Najviše brige, ipak, zadaju ujedi krpelja. Prema podacima američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, krpelji su uzročnici velike većine bolesti koje prenose insekti i paraziti u SAD, uključujući oko 475.000 slučajeva lajmske bolesti godišnje, što je daleko više nego kod bolesti koje šire komarci i drugi insekti koji ujedaju.

Krpelji zapravo nisu nasumično rasuti po travnjacima. Oni se zadržavaju u tačno određenim malim staništima. Dobra vest je da sitne izmene u uređenju i održavanju dvorišta mogu znatno da smanje koliko je ono privlačno za krpelje.

Zašto krpelji vole neka dvorišta

Da bi preživeli, krpeljima su potrebni vlaga, hlad i stalan izvor domaćina. Prosečno dvorište im zato može delovati kao pravi raj. Procenjuje se da u svetu postoji 899 vrsta krpelja, a više od 90 ih živi na kopnenom delu SAD. Ta raznolikost jasno pokazuje koliko se ovi paraziti lako prilagođavaju različitim sredinama. Za razliku od komaraca, krpelji se lako isuše, pa ih privlače vlažna mesta poput opalog lišća, visoke trave, zaraslog žbunja i gustog prizemnog rastinja gde se vlaga dugo zadržava.

Dvorište pogodno za krpelje je u suštini mali prolaz za divljač, mesto koje im pruža zaklon, vlagu i lak put da se bezbedno prebacuju sa jedne životinje na drugu. Krpelji se penju na vlati trave ili niske žbunove i čekaju sa ispruženim prednjim nogama da pored njih prođe domaćin i očeše se o njih. Jeleni, miševi, veverice, pa čak i komšijski ljubimci mogu doneti krpelje pravo u dvorište, a da to niko ne primeti. Zato savršeno uređen travnjak sam po sebi obično ne rešava problem.

Promene u dvorištu koje smanjuju rizik od krpelja

Uklonite vlažna skrovišta

Jedan od najdelotvornijih načina da smanjite broj krpelja jeste da im dvorište učinite manje gostoljubivim. Krpelji vole hladna i vlažna mesta, pa su gomile lišća, zaraslo granje i gusto rastinje za njih idealan zaklon. Počnite tako što ćete pokupiti opalo lišće, podrezati zarasle ivice i očistiti šiblje uz ograde, kamene zidove i granice sa šumom. Ova senovita mesta štite krpelje od vrućine i isušivanja, pa duže opstaju i čekaju domaćina.

Napravite suv pojas

Suva barijera između šumovitog dela i travnjaka takođe može da uspori krpelje. Pojas širok oko 90 centimetara od šljunka, malča ili drvene sečke deluje kao mali jarak između staništa punog krpelja i mesta gde borave ljudi i ljubimci. Pošto se krpelji lako isuše, teško prelaze preko vrelih i otvorenih površina.

Kosite pametno, bez preterivanja

Redovno košenje smanjuje vlagu pri tlu i otežava krpeljima da se sakriju u visokoj travi. Ipak, treba naći meru. Prekratko košenje opterećuje travu, šteti zemljištu i smanjuje stanište za pčele i druge oprašivače. Cilj nije potpuno sterilno dvorište, već manje hladnih i vlažnih mesta koja krpelji vole.

Ograničite posete divljih životinja

Divlje životinje imaju veliku ulogu u donošenju krpelja u dvorišta. Hranilice za ptice su lepe, ali mogu da privuku glodare poput belonogog miša, koji je u mnogim krajevima jedan od glavnih prenosilaca lajmske bolesti. Ako ptice hranite zimi, kada su krpelji manje aktivni, a hranilice sklonite tokom toplijih meseci, smanjićete broj glodara u dvorištu. Biljke koje jeleni ne vole i ograde mogu ih odvratiti od prolaska kroz dvorište, a time i od ostavljanja krpelja usput.

Šta pomaže, a šta ne

Nijedno rešenje ne može potpuno da ukloni krpelje. Ipak, ciljano tretiranje insekticidima koje na rizičnim mestima obavljaju stručnjaci, kao i cevčice sa tretiranim pamukom koje glodari odnose u gnezda, pa se krpelji na njima uništavaju, mogu značajno da smanje broj krpelja kada se pravilno koriste. Ovakve mere najbolje deluju kao deo šireg plana zaštite, a ne kao jednokratno rešenje.

Druga popularna rešenja imaju znatno manje dokaza u svoju korist. Ultrazvučni odbijači su u istraživanjima pokazali slabe i nepouzdane rezultate, a neki uređaji samo malo odbijaju krpelje, što prema istraživačima nije dovoljno za pouzdanu zaštitu. Postoje biljke koje navodno teraju krpelje i možda ih ponegde malo odvraćaju, ali nekoliko zasađenih začinskih biljaka ili cveća neće zaštititi celo dvorište. Isto važi i za mnoge trikove sa interneta, poput prskanja eteričnih ulja po velikim površinama. U najboljem slučaju deluju kratko i samo na malom prostoru. Najbolji pristup je kombinovan i praktičan, smanjite stanište, ograničite prolazak životinja i po potrebi primenite ciljano tretiranje.

Smanjite rizik od ujeda

Susreti sa krpeljima su sve češći, delom i zato što zbog toplijeg vremena i promena u prirodi neke vrste krpelja osvajaju nove krajeve i duže su aktivne tokom godine. Čak i u dobro održavanom dvorištu može biti krpelja, pa je važna i lična zaštita. Posle boravka napolju dobro je da pažljivo pregledate sebe i ljubimce, naročito oko članaka, struka, uz liniju kose i iza kolena. Odeća svetlih boja olakšava da krpelja primetite pre nego što se zakači.

Za dodatnu zaštitu, američka Agencija za zaštitu životne sredine preporučuje upotrebu odobrenih repelenata tokom rada u bašti, planinarenja ili sređivanja dvorišta. Tuširanje ubrzo posle boravka napolju može da pomogne da se speru krpelji koji se još nisu zakačili.

Izvor/ Saznaj više: popsci.com