Kako se postaje hladnokrvni ubica – teško detinjstvo, zlostavljanje ili uticaj sredine

Sedamnaest žena ubijeno je u nasilju u porodici od početka godine u Srbiji. Sve češće naslovne strane pune i vesti o nasilju nad decom. Šta pokreće ljude na takav čin i da li se čovek sa takvim mračnim nagonima rađa ili takav postaje sticajem životnih okolnosti.

Zlo, nažalost, nije teško ni odglumiti. Čak ni hladnokrvnog logorskog ubicu. Glumcu Igoru Đorđeviću ova uloga je, kako kaže, pomogla da sagleda ljudsku prirodu.

“Ta stvar da mislimo da mi to nikada ne bismo uradili je bila moja polazna tačka. Ne samo da ću da ga odglumim i da ću da postanem on, nego ću da se osećam dobro u tome”, kaže glumac Igor Đorđević.

Jednosmerna ulica zlih ljudi

Doktor Janko Međedović, naučni saradnik Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja, objašnjava da crte takvih ličnosti određuje genetika, ali i sredina.

“Mračne crte ličnosti, kao i sve druge imaju svoju genetičku osnovu. Jednim delom su određene genotipom osobe, a jednim delom određene sredinskim faktorima. Dakle, jedno teško detinjstvo, zlostavljanje, zanemarivanje u detinjstvu”, objašnjava Međedović.

Psihološkinja Bojana Škorc kaže da je “jednosmerna ulica kada se odreknete etike”.

“Put zla je problem, kad donesete odluku koja odstupa od vaše etike. Na tom ste putu u jednosmernoj ulici, onda vas neće zaustaviti ništa. Početak bude jednostavan, deluje kao: odreći ću se ove stvari malo, pa ću onda opet da uhvatim svoj kurs. Nevolja je u tome što kad se odreknete svoje etike, svoje duše šta god to bilo – to je onda jednosmerna ulica”, ističe Škorc.

Čovek može povrediti drugoga i u samoodbrani. Sasvim je drugačije, međutim, kada nanosi zlo nedužnima ili ne saoseća sa njima ili uživa dok ih povređuje. Tada na površinu isplivavaju osobine poput dominacije, manipulacije i nedostatka empatije, čineći mračni krug u ljudskom umu i ponašanju.

“Psihopatiji i sadizmu je zajednički nedostatak empatije. Sadizam ima još nešto preko toga – najverovatnije je najmračnija od svih crta ličnosti, jer se on bazira na uživanju, dok je neko drugi u distresu, odnosno dok se oseća loše”, ukazuje Međedović.

Glumac Igor Đorđević kaže da je prihvatio uloga kako bi otvorio tu temu.

“Da osetim kako se čovek ne gleda više kao na čoveka, kako dehumanizuje odjednom i kako onda nije nemoguće da se u ubijanju uživa”, navodi Đorđević.

“Teško se prepoznaje zlo u sebi”

Ključ razumevanja borbe dobra i zla je u samom čoveku.

“Mislim da su ljudi danas pod uticajem vrednosti dominantne, veoma brzi, skloni da prepoznaju zlo izvan sebe, ali veoma teško prepoznaju zlo u sebi. Ne možemo da se pomeramo kao vrsta, kultura i kao civilizacija ako te dve stvari ne budu išle zajedno”, objašnjava psihološkinja Škorc.

Borba dobra i zla podsetnik je da je i zlo deo svih. Samo od nas zavisi na kojoj strani ćemo ostati.

Izvor: rts.rs