Naša planeta ima problem sa vremenom – a stvari bi uskoro mogle da postanu još čudnije

Svaka sekunda je važna u današnjem brzom i tehnološki naprednom svetu. Osim kada možda i ne bi trebalo da bude.

Na 28. Generalnoj konferenciji za tegove i mere (CGPM), koja će biti održana u Versaju u oktobru, očekuje se odluka o budućnosti prestupne sekunde. Članovi bi trebalo da glasaju o tome da li je i dalje potrebno toliko precizno prilagođavati naše merenje vremena.

Ako se može suditi prema dosadašnjim stavovima članova, koordinisano univerzalno vreme (UTC) u budućnosti bi moglo da se prilagođava dodavanjem čitavog sata kada to postane potrebno, umesto stalnim dodavanjem ili oduzimanjem pojedinačnih sekundi.

U osnovi problema nalazi se rotacija naše planete. Zemlja se jednostavno ne okreće toliko ravnomerno koliko bismo želeli.

Topljenje leda, promene u obrascima vetrova i menjanje plimnih sila preraspodeljuju ugaoni moment Zemlje, zbog čega se brzina njene rotacije može promeniti za više od jedne sekunde godišnje.

To neće uticati na vaš noćni san, ali bi, ako se ništa ne preduzme, moglo da izazove probleme u globalnim sistemima koji moraju da usklađuju svoje aktivnosti sa preciznošću od delića sekunde, oslanjajući se na izuzetno precizne atomske časovnike.

Zbog toga je Međunarodni biro za tegove i mere 1972. godine uveo prestupnu sekundu – dodatnu sekundu čiji je cilj da koordinisano univerzalno vreme ostane usklađeno sa nešto dužim Zemljinim danima.

Do sada je u naše merenje vremena ukupno dodato 27 prestupnih sekundi kako bi se nadoknadile promene u dužini Zemljinog dana. Poslednja je dodata 2016. godine.

Međutim, Zemlja je 2020. ponovo počela nešto brže da se okreće.

Promena nije velika, ali je bila dovoljna da naučnici počnu da razmatraju mogućnost da bi u narednoj deceniji možda prvi put bilo potrebno oduzeti jednu sekundu umesto da je dodamo.

To nije beznačajan predlog.

Prestupne sekunde su u prošlosti već izazivale probleme kompanijama, uključujući prizemljene letove i kvarove računarskih mreža. Negativna prestupna sekunda predstavljala bi potpuno novu situaciju i verovatno ne bi prošla bez rizika, posebno zato što mali broj savremenih računarskih sistema ima ugrađene mehanizme za ovakvo oduzimanje vremena.

Pre četiri godine članovi CGPM-a prepoznali su ovaj problem i zaključili da česta sitna prilagođavanja vremena stvaraju više poteškoća nego koristi.

Zato se pojavilo jednostavno pitanje – zašto ne sačekati da razlika postane dovoljno velika da zaista zahteva korekciju?

Ovakav pristup nije toliko neodgovoran koliko na prvi pogled može da zvuči.

Mnoge tehnološke kompanije, uključujući Google, već imaju sopstvena rešenja za probleme izazvane prestupnim sekundama. Jedan od pristupa podrazumeva veoma blago produžavanje velikog broja sekundi tokom određenog perioda, umesto naglog ubacivanja čitave dodatne sekunde u jednom trenutku.

Ako bi se čekalo da razlika između UTC vremena i Zemljine rotacije dostigne čak jedan sat, zvanično vreme moglo bi da se prilagođava mnogo ređe.

Takav “prestupni sat” verovatno bi bilo potrebno dodavati tek jednom u nekoliko vekova.

Međutim, ako će se upravo ovaj pristup koristiti u budućnosti, odluka bi trebalo da bude doneta što pre.

Odgovor bismo mogli da dobijemo uskoro.

Ako dovoljan broj članova podrži nacrt predloga, računanje vremena do potencijalnog budućeg prestupnog sata počelo bi 20. maja sledeće godine.

A do tada nam ostaje samo da čekamo – i pratimo vreme.

Izvor/ Saznaj više: newatlas.com