Kralju planina najviše priznanje Planinarskog saveza Srbije

Branislav Binić Bine i više nego zasluženo je dobitnik Povelje za planinarsko delo koja će mu biti uručena u subotu u Beogradu

Branislav Binić Bine nezvanično je najstariji kraljevački planinar koji ponosno „gazi“ svoju osamdeset osmu godinu. Ne zna se više koliko je osvojio evropskih, vrhova Južne Azije i Afrike, ali – Bine je još poznatiji po tome što je svoje planinarske godine obogatio vizijom da na svojim pohodima obeležava i mapira planinarske staze.

Pogledajte jedan od retkih VIDEO (by Pirlo Veronese) zapisa o u kojima Bine priča o svom planinarskom iskustvu

Svetlana Krdžić, kraljevačka planinarka u svom tekstu „Kralj planina“ o Binetu je zapisala:

„Planine oko Kraljeva Bine poznaje kao svoj džep. Na Stolovima nema nijedne staze ili puteljka kojima ovaj neumorni čovek nije prošao. U svako godišnje doba i bez obzira na vremenske uslove, Bine je u planini, istražujući ili radeći na nekoj novoj stazi. Neretko, obilazi stare staze, osvežava markacije, raskrčuje naraslo žbunje.

U početku je nosio karticu sa bojom i četku, kasnije je pravio metalne kružne oznake. Prvo je ukopavao drvene stubove, sada postavlja metalne. Strelice i putokazi su kao na raskrsnicama u gradu, sa sve redom vožnje autobuskih linija.

Bine je radio i na obeležavanju najzahtevnije planinarske staze na Stolovima, Maglič – Klečak – Stolovi. Staza počinje na 260 metara nadmorske visine, kod tvrđave Maglič, a završava na 1.375 metara visokom vrhu Kamarište na Stolovima. Bine je uvideo da bi, radi lakšeg prelaska preko reke Maglašnice, bilo potrebno napraviti jedan most i napravio ga je, zajedno sa prijateljima. Premerili su, obradili obale reke gde će ukopati noseće grede, naručili rezanu građu i sklopili, na licu mesta, svoje remek delo. Osim prijatelja, pomagali su im i dobrovoljci u prevlačenju građe preko reke, kao i u samoj izradi mosta, ali sve je moralo da bude kako Bine kaže.

Najbolje od planinarskih staza u kraljevačkom kraju napravio je sam Bine. 400 kilometara obeleženih i mapiranih trasa po Čemernu, Radočelu, Stolovima, Studenoj, Goču, Ravoj planini, ostavio je ovaj skromni čovek. Njegov ponos i životno delo su, osim Klečka, i dve transferzale: Žaračka i Golijska. I još mnogo toga urađenog za dobrobit svih planinara, delo je Binetovih ruku.

Nikakvu pomoć ili nadoknadu za svoj trud ne traži. A i kada je potražio, naišao je na zid nerazumevanja. Kada nije na planini, uređuje „Putne vodiče”, male brošure za planinare

Bine je bio dugodišnji član PSK Železničar a sada je član Planinarsko alpinističkog kluba Kraljevo, ali pripadnost klubu njemu nikada nije prepreka da se bavi svojom najvažnijom misijom – obeležavanjem i mapiranjem staza“.

Sav trud i rad Branislava Binića Bineta prepoznala je Komisija za priznanja, nagrade i kategorizaciju Planinarskog saveza Srbije (PSS) iz kojeg je stiglo obaveštenje da će Bine, po odluci Upravnog odbora PSS, u subotu 11. marta na Skupštini PSS, dobiti najviše priznanje PSS – Povelju za planinarsko delo.

Redakcija portala Krug, prodružujući se željama svih koji Bineta i njegov trud, rad i sve najbolje osobine jednog planinara cene i vole – od srca čestita ovom kralju planina sa željom da ga snaga i pamet služe još decenijama. Binetovi tragovi koje je na planinama ostavljao nadživeće i njega i mnoge posle njega.

Biblija kaže da „svaki čovek ima svoje poslanstvo na ovom svetu“, a Bine je u praksi svima nama pokazao da emocije koje kao ljudi ostavljamo u drugima, ostaju da traju natkriljujući prlaznot vremena i noseći u sebi energiju čoveka kojem su pripadale. Zato, još za života, osim klasičnih nagrada – Bine zaslužuje da se po njemu ime ponese neki od, po oceni planinara, najlepših vrhova u našem kraju i, obavezno – i neki vetar koji će, kad i nas današnjih više ne bude, nekim novim naraštajima planinara milovati glave i lice.

Izvor: KRUG