Skrnavljenje fresaka u Manastiru Žiči

Nepoznati vandali, očigledno više njih – urezivali su svoja imena na freske iz XIV veka, sasvim je moguće – čak i potpuno nesvesni o kakvom se kulturnom blagu radi, što ih nikako ne opravdava

Neka Anđa, Nemanja, Pop, Gogi, Tina, Milan Trkulja (jedino ova osoba potpisala se (možda lažnim) imenom i prezimenom), Mila, Mirko, Gaca, Guk, Keca, Zoran Sombor… – nemaju nimalno razloga da budu ponosni na sebe i svoju posetu manastiru Žiči, jer su je iskoristili na najgori mogući način.

Oni su, neki svojim svojim „potpisima“, a drugi – čak i urezivanjem imena ili nadimaka – oskrnavili vekovima stare freske i ostavili svoj „trag“…

U pitanju su očuvane freske na zidovima prolaza ispod ulaznog tornja iz XIV veka.

Ministarstvo kulture i informisanja oglasilo se saopštenjem u kojem je osudilo skrnavljenje fresaka u manastiru Žiči koji je vrlo važan istorijski izvor, a kao spomenik kulture – od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju.

„Apelujemo i ukazujemo građanima Republike Srbije da je očuvanje kulturnog nasleđa od civilizacijskog značaja i da je skrnavljenje spomenika čin vandalizma i nepoštovanja sopstvene kulture i kulture uopšte. Vekovima smo se suočavali sa najtežim iskušenjima i uprkos njima ostali smo posvećeni očuvanju svojih kulturnih korena, jer su oni najsnažniji čuvar identiteta celokupnog srpskog naroda. Manastir Žiča nije jedini primer ovakvog vandalizma. Nažalost, ovakve scene možemo videti i u drugim manastirima i na spomenicima u Srbiji. Moramo razviti svest da ukoliko kao pojedinci ne brinemo o svom kulturnom nasleđu, ne postoji institucija, država ili kazna koja to može nadomestiti“, navodi se u saopštenju ministarstva.

Sveti vladika Nikolaj Velimirović govorio je da „stanje Žiče simbolizuje stanje naroda“, ali sigurna sam da svi koji su svesni značaja i veličine Žiče koja je, kažu, oduvek bila srpska priča, ne žele da nas kao narod poznaju po „radovima“ onih koji su se drznuli da na ikonama ostave tragove svog nečoveštva. Mnoge su hramove, čak i u ratnom stanju, i neprijatelji poštovali. Zato, neka se bar postide počinioci koji će, nadamo se, možda biti i uhvaćeni i privedeni pravdi.

Prema našim saznanjima, za skrnavljenje ikona postoje kazne,a ovakvo delo kvalifikuje se kao delo „uništenje i oštećenje tuđe stvari“, a gonjenje počinioca se odvija po službenoj dužnosti.

Izvor: KRUG