U poseti starom asu: Sećanje na prve korake OK „Ribnica“

Marko Nedeljković (89) bio je jedan od momaka iz Ribnice kraj Kraljeva koji je bio inicijator osnivanja odbojkaškog kluba Ribnica

Glavni pobornik, organizator i motivator bio je Dušan Bošković koji je došao na ideju da se konačno razapne odbojkaška mreža i krene u nove pohode u sportu koji tada nije bio toliko popularan.

– Tako smo napravili prve odbojkaške korake. Najpre smo igrali u dvorištu lokalne osnovne škole u mestu Zmajevac gde smo redovno trenirali i susretali se sa ekipama iz obližnjih mesta – kaže Marko.

Ostalo je u retkim zapisima da je prvi uspeh zabeležen na Ferijalnom saboru u obližnjoj Bogutovačkoj Banji.

– Uvek se rado sećam tog turnira iz 1957. godine. Tada smo u ozbiljnoj konkurenciji osvojili prvo mesto i dobili kao nagradu odbojkašku loptu. Našoj sreći nije bilo kraja. Taj uspeh je bio i inicijalna kapisla da izgradimo novo odbojkaško igralište, popularne „Ledine“.

Odbojka je tada bila na margini inreteresovanja mladih. Medjutim, upornost ovim mladića učinila je da ovaj sport počne da zauzima sve veći prostor u životu grada.

– To nije bilo nimalo lako – dodaje Marko – jer su u to vreme dominirali fudbaleri, košarkaši, šahisti, atletičari, bviciklisti… Ipak, postali smo i mi ljubimci onih kojima je sport na duši.

To je ono što su mogli da urade Marko i njegovi drugovi, začetnici igre na mreži. Kasnije je sve to bilo na višem nivou, daleko od rekreativnog bavljenja ovim sportom. Stizale su nove generacije kojie su udarile pravi profesionalni pečat.

– Srce mi je puno kada čujem da odbojkaši Ribnice nižu uspehe. Igrali su nekoliko godina u nekom od evropskih takmičenja i bili gotovo ravnopravan rival jakim timovima iz Evrope. Dva puta su bili osvajači Kupa, najpre Jugoslavije, zatim i Srbije i stalni su članovi srpske elitne Super lige – priča Marko koji je  redovan posetillac utakmica u prelepoj kraljevačkoj Hali sportova.

Raduje se ovaj veteran svakom uspehu odbojkaša Ribnice, ali često misli odlutaju u vreme od pre sedam decenija kada su on i drugovi na utakmice odlazili peške, biciklama, zaprežnim kolima… Bilo je to, sigurno, nezaboravno iskustvo. Istina, ne pamte se, iz tog perioda, osvojene medalje, ali zato ona lopta sa prvog turnira 1957. godine nema cenu.

Izvor: KRUG