Šili za Evropu, pravili traktore, televizore i čuveni dečiji šampon: Giganti koji su hranili čitave gradove

Postojalo je vreme kada se ime jednog grada u Srbiji gotovo automatski vezivalo za fabriku. Pirot je imao Prvi maj, Niš Elektronsku industriju, Kragujevac Zastavu, Leskovac Nevenu, Šabac Zorku, a Kruševac čitav niz velikih industrijskih sistema.

Iza fabričkih kapija svakog jutra prolazile su hiljade ljudi. Nisu te kompanije samo proizvodile odeću, automobile, televizore, deterdžente, kozmetiku, pesticide ili đubrivo – od njih su direktno i indirektno živeli čitavi gradovi.

Industrijska mapa Srbije u vreme nekadašnje Jugoslavije izgledala je znatno drugačije od današnje. Neki od tadašnjih giganata potpuno su nestali, drugi su prošli kroz stečajeve i privatizacije, dok je kod pojedinih proizvodnja opstala pod novim vlasnicima i imenima.

A mnoge njihove proizvode generacije i danas pamte.

Prvi maj – Pirot je nekada oblačio Jugoslaviju

Jedna od najvećih zvezda tekstilne industrije bio je pirotski Prvi maj.

Fabrika odeće je tokom osamdesetih godina zapošljavala više od 6.000 ljudi, broj zaposlenih u jednom trenutku prelazio je i 6.500.

Za grad veličine Pirota to je značilo mnogo više od običnog poslodavca. Generacije porodica bile su vezane za fabriku, a „prvomajci“ su imali status jednog od simbola grada.

Prvi maj proizvodio je konfekciju koja se prodavala širom Jugoslavije i na stranim tržištima, dok su njegove reklame ostale deo pop-kulture tog vremena. Ime fabrike svojevremeno se nalazilo čak i na dresovima fudbalera Crvene zvezde iz generacija Dragoslava Šekularca i Dragana Džajića.

Kasnija tranzicija bila je mnogo manje uspešna. Nakon problema, privatizacija i stečaja, imovina fabrike dobila je novog vlasnika, a 2018. proizvodnja je ponovo pokrenuta u delu nekadašnjih hala.

Ipak, razmere nekadašnjeg Prvog maja najbolje opisuje samo jedna brojka – više od šest hiljada radnika u jednom tekstilnom sistemu.

EI Niš – kada je Niš bio grad elektronike

Ako je Pirot imao tekstil, Niš je imao elektroniku.

Elektronska industrija Niš izrasla je iz preduzeća osnovanog 1948. godine i tokom narednih decenija postala jedan od najvećih tehnoloških sistema nekadašnje Jugoslavije.

Iz njenih pogona izlazili su televizori, radio-aparati, telekomunikaciona oprema, kućni uređaji, elektronske komponente, medicinska oprema i rendgen-aparati.

Na vrhuncu moći sistem je imao čak oko 28.000 zaposlenih, a u njegovom sastavu nalazila se i jedina fabrika za proizvodnju rendgen-aparata na Balkanu – EI Jugorendgen.

Razmere kompanije uticale su na razvoj čitavog Niša – od obrazovanja stručnih kadrova do razvoja novih gradskih naselja i pratećih delatnosti.

Televizori sa oznakom EI Niš nekada su bili uobičajen prizor u dnevnim sobama širom zemlje. Danas su za mnoge samo predmet nostalgije, ali iza tog znaka nekada je stajao jedan od najvećih industrijskih sistema u Srbiji.

Zastava – više od 50.000 zaposlenih i automobil koji je stigao do Amerike

Kragujevac je imao Zastavu.

Teško je pronaći bolji primer fabrike koja je oblikovala identitet jednog grada. Automobili iz Kragujevca motorizovali su generacije, a modeli poput fiće, stojadina i juga postali su deo svakodnevnog života.

Posebno impresivna bila je 1989. godina.

Zastava je tada imala 53.357 zaposlenih, dok je u njenu proizvodnju bilo uključeno još 280 preduzeća iz 130 gradova širom tadašnje Jugoslavije. Te godine proizvedeno je rekordnih 118.237 primeraka juga, dok je ukupna proizvodnja iz sopstvenog programa dostigla oko 181.000 vozila.

Jugo je ostvario nešto što danas zvuči gotovo neverovatno – automobil iz Kragujevca prodavao se i na tržištu Sjedinjenih Američkih Država.

Izvor/ Saznaj više: biznis.telegraf.rs