Majmuni su iznenađujuće dobri u geometriji

Poznato je da svega nekoliko vrsta osim ljudi razume geometriju. Ta sposobnost se među životinjama smatra toliko retkom da je većina naučnika odavno pretpostavljala kako se i naši najbliži srodnici među primatima muče sa pojmovima oblika i prostora. Prema novoj studiji objavljenoj danas u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences, pojedini majmuni ne samo da dobro barataju geometrijskim zamislima, već ih u glavi obrađuju na isti način kao i ljudi.

“Nije nas iznenadilo to što su majmuni umeli da obave zadatak. Iznenadilo nas je što su majmuni, deca i odrasli o geometrijskim odnosima razmišljali u suštini jednako”, objasnila je Džesika Kentlon, koautorka studije i kognitivna neuronaučnica sa Univerziteta Karnegi Melon. “To govori da su takve slutnje deo osnovne građe primatskog uma.”

Kentlon i saradnici osmislili su ogled sa afričkim babunima i rezus makakijima koji žive u zoološkom vrtu Seneka Park u državi Njujork, u okviru projekta Primate Portal koji vode naučnici sa Karnegi Melona i Tehnološkog instituta u Ročesteru. Primati tamo slobodno koriste ekran osetljiv na dodir sa raznim prilagodljivim zadacima za um. Podaci, kod i snimci rezultata potom se svima stavljaju na uvid.

Babuni i makaki dobijali su voće za učešće u igri uparivanja dvodimenzionalnih geometrijskih oblika. Kentlon kaže da zamisao možda zvuči jednostavno, ali je varljivo teška jer predmeti nemaju naročito upadljive razlike u obliku, veličini i boji.

“I vi biste se spetljali”, upozorila je.

Da bi izmerili postignuće primata, naučnici su istu igru ponudili predškolcima, 21 odraslom Amerikancu, kao i gotovo osamdesetoro odraslih iz naroda Cimane. Reč je o domorodačkoj zajednici koja se bavi zemljoradnjom za sopstvene potrebe i živi u tropskim nizijama Bolivije, bez formalnog školovanja kakvo postoji u većini današnjih društava. To je Kentlon i njenom timu pomoglo da lakše razdvoje uticaj uzrasta i kulture.

“Ponekad je, kada nešto proučavate kod dece, teško razlučiti da li je njihova sposobnost razvojna ili naučena kroz školu i iskustvo”, objasnila je. “Ako želimo da razumemo kako deca uče geometriju, moramo znati šta donose sa sobom pre nego što nastava uopšte počne.”

Uključivanje naroda Cimane pokazalo se kao presudno. Raspon koji se proteže od dveju vrsta primata do ljudske dece i odraslih iz različitih obrazovnih i kulturnih sredina otkrio je jasan niz stepena razumevanja osnovne geometrije. Rezultati snažno nagoveštavaju da se deca rađaju sa evolucionim slutnjama o prostoru i obliku. Umesto da geometrijska nastava kreće ni od čega, ona se nadograđuje na ta urođena načela.

Neki od najstarijih ljudskih predmeta potkrepljuju tvrdnju da naša vrsta i njeni evolucioni srodnici odavno shvataju euklidsku geometriju. U pećini Blombos u Južnoj Africi paleoarheolozi su ranije pronašli kamen star 70.000 godina, urezan sa više uporednih linija, kao i nizove zareza na mamutovoj kljovi staroj 40.000 godina u Nemačkoj.

“To spada u prve stvari koje su ljudi želeli da zapišu. Takve slutnje nam deluju samorazumljivo, jer smo ih tako duboko usadili u sebe”, rekla je Kentlon.

Sada se, međutim, čini da to usađivanje nije počelo sa nama.

“Jedan babun po imenu Kalamata bio je najvredniji majmun kojeg sam ikada videla”, dodala je Đalin Li, koautorka studije i kognitivna naučnica sa Karnegi Melona. “Prilazio bi ekranu i čekao da upalim računar, a onda bi tu sedeo dva do tri sata i rešavao svakojake matematičke zadatke.”