Od jedne do 17 koza: Zašto je od kozarstva u Srbiji još teško živeti?

Katarina Jevtović iz Samaila nije pre jedanaest godina krenula u kozarstvo sa velikom farmom, niti sa ambicijom da od njega napravi ozbiljan posao. Počela je sa jednom kozom, prvenstveno zbog mleka za sopstvene potrebe. Danas ih ima 17.

Između te prve koze i današnjeg stada stalo je više od decenije iskustva, svakodnevne brige o životinjama, proizvodnje, prerade i traženja kupaca. Katarina danas prodaje mleko i surutku, pravi mladi i zreli sir i kačkavalj, a koze svakodnevno izvodi na pašu.

– Prve dve-tri godine, kada sam počela, bilo je jako teško. Trudim se da proizvodi koje prodajem budu pre svega kvalitetni. Koze svakog dana vodim na pašu kako bi i mleko bilo što kvalitetnije. Pored mleka i surutke, prodajem mladi i zreli sir, kao i kačkavalj – kaže Katarina za portal Krug.

Kupaca, kaže, ima. Primećuje i da su ljudi, naročito posle epidemije koronavirusa, počeli više pažnje da posvećuju ishrani, ali smatra da interesovanje za ovu vrstu proizvoda još nije na nivou koji bi malim proizvođačima obezbedio sigurno tržište.

Proizvodi nisu jeftini, ali to ne znači da proizvođaču ostaje velika zarada

Na kraljevačkom tržištu litar svežeg kozjeg mleka košta oko 200 dinara. Jogurt i kiselo mleko prodaju se približno od 130 do 250 dinara, a surutka od 130 do 145 dinara.

Za kilogram mladog kozjeg sira potrebno je izdvojiti približno 800 do 1.200 dinara, dok se cena zrelog sira, kao i sireva sa različitim začinima ili drugim dodacima, kreće od oko 1.300 do 2.000 dinara po kilogramu. Cene zavise od proizvođača, vrste proizvoda i načina proizvodnje.

Na prvi pogled, takve cene mogu da ostave utisak da u kozarstvu postoji prostor za dobru zaradu. Ali cena koju kupac vidi na gotovom proizvodu – nije isto što i prihod proizvođača.

Iza kilograma sira stoje ishrana i nega životinja, muža, prerada mleka, čuvanje proizvoda, vreme i rad, a kod malih gazdinstava često i obaveza da proizvođač sam pronađe kupca i organizuje prodaju.

Upravo je tu, smatra Katarina, jedna od ključnih razlika između mogućnosti koje kozarstvo ima i njegove današnje ekonomske realnosti.

U Srbiji za dve godine gotovo 40.000 koza manje

Zvanični podaci pokazuju još jedan važan deo priče. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u Srbiji je 2023. godine bilo oko 147.000 koza, godinu kasnije oko 119.000, a 2025. svega 108.000. To znači da je za samo dve godine njihov broj smanjen za oko 39.000, odnosno više od četvrtine.

Trend je vidljiv i u delu zemlje kojem pripada Kraljevo. U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije broj koza smanjen je sa približno 52.000 u 2023. na 42.000 u 2025. godini.

To je podatak koji priču o potencijalu kozarstva čini složenijom: dok postoji tržište za proizvode i država izdvaja novac za podsticaje, broj životinja se smanjuje.

Država daje 10.000 dinara po kvalitetnom priplodnom grlu

Podrška države postoji. Uprava za agrarna plaćanja je za 2026. godinu raspisala javni poziv za podsticaje za kvalitetna priplodna grla, a za ovce i koze predviđeno je 10.000 dinara po grlu. Pravo na podsticaje imaju registrovana pravna lica, preduzetnici i nosioci komercijalnih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koji ispunjavaju propisane uslove.

Katarina, međutim, ukazuje i na problem sistema premiranja mleka – premija se određuje po litru, dok koza daje znatno manju količinu mleka od krave.

Za nju je još veći problem sigurnost plasmana.

– Kozarstvo bi zaista moglo da bude potencijal i oblast čiji bi razvoj država mogla snažnije da podrži. Postoje mini-mlekare koje otkupljuju kozje mleko, ali mali proizvođač nema veliku sigurnost ako dođe do kašnjenja u isplati ili drugih problema. Nema velikih otkupljivača, a postoji i ukorenjena tradicija da će se ljudi kod nas pre odlučiti da gaje krave nego koze – kaže Katarina.

Njenu opasku o uvozu mleka u prahu takođe treba posmatrati u širem kontekstu problema domaćeg mlekarstva. Ministarstvo poljoprivrede je u februaru ove godine saopštilo da su uvedeni prelevmani na mleko u prahu, kao jedna od mera dogovorenih sa poljoprivrednim proizvođačima.

Izvor/ Saznaj više: krug.rs