Upoznajte Dušana Najkića – jednog od najboljih kraljevačkih štukolovaca

Štuka je pravi izazov za ribolovce i uzročnik čestih glavobolja početnika u sportskom ribolovu, a naš sagovornik ovu grabljivicu sa zastrašujućom vilicom od 700 oštrih zuba, neumorno lovi gotovo dvadeset godina

Štuke su izuzetni predatori i slatkovodni lovci bez premca, a najveće ubrzanje postižu prilikom ataka na plen. Love sve ribe rečnih i jezerskih dubina koje sa njom dele životni prostor. U surovostima prirodnog staništa štuka je razvila i sklonost ka kanibalizmu, ali mu isključivo pribegava kada joj instinkt sugeriše ugroženost zbog oskudne hrane.

Pravi je izazov za ribolovce i uzročnik je čestih glavobolja početnika sportskog ribolova čije mamce plasirane sa obale ili čamca često uspeva da izbegne zbog njihovog neiskustva i neznanja. Nije je lako uloviti, ali i kada zagrize mamac – posao nije ni izbliza priveden kraju.

Borbenost je izdaje tek kada svojim telom polegne na obalu. Faktor iznenađenja je jedan od njenih karakterističnih metoda odbrane od žilice i udice. Energičnim trzajem, često iznenadi ribolovca, čak i kada mu se nađe gotovo na dohvat ruke, u priobalju ili plićaku.

Poseduje snažnu i zastrašujuću vilicu, obdarenu sa 700 oštrih zuba koji predstavljaju jedno od najfinijih prirodnih sečiva. Stoga je pribor potrebno dodatno poboljšati u vidu čelične sajlice, struktuirane tako da ostane neprobojna pri dodiru sa oštricom njenih zuba. Posebna obazrivost je neophodna prilikom izvlačenja štuke na obalu ili vađenja mamca i udice iz njenih čeljusti; rane  koje ovom prilikom mogu nastati na rukama neopreznog ribolovca – dugo i bolno zarastaju.

U kraljevačkom kraju štuku je moguće loviti u tišacima Zapadne Morave, ali i na barama koje okružuju ovu reku, a nastale su usled redukcije njenog meandriranja ili vađenja šljunka. Štuka je takođe prisutna i u Ibru, mada ovu reku češće opsedaju ribolovci, nadajući se obilnom ulovu skobalja, mrene ili klena. Prisustvo manjih primeraka štuke moguće je i u donjem toku reke Gruže.

U nameri da dublje proniknemo u osobine i navike ovog impozantnog predatora, odlučujemo se da informacije pribavimo iz ,,prve ruke”. Obilazimo ribolovačke radnje, razgovoramo sa mnogobrojnim ribolovcima, a u  mnoštvu pominjanih imena, jedno se izdvaja- Dušan Najkić je jedan od najboljih kraljevačkih štukolovaca.

Razgovor sa Dušanom nismo slučajno započeli baš sada: jesen je najbolji period za ribolov štuke, bilo da se to čini prirodnim, bilo veštačkim mamcima.

Od malena zaražen ovom dinamičnom sportskom disciplinom, Dušan Najkić je ribolovačka znanja i veštine usvajao od svog oca. Vremenom se posebno izveštio u lovu štuke i ovu grabljivicu neumorno lovi gotovo dvadeset godina.

– Specifičnost štuke ogleda se u tome što je njena snaga zaista velika, telo joj je poput mišićne opruge, silovito udara na mamac, a energičnost i dinamiku zadržava tokom celog postupka izvlačenja na obalu. Ovde do izražaja dolaze znanje i iskustvo ribolovca; nije joj lako skrenuti pažnju baš na vaš mamac, potom je treba ubediti da na njega krene, a kada zagrize – borba tek tad predstoji, pogotovu kada su u pitanju nešto veći primerci – kaže naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, odabir adekvatnog terena osnova je dobrog ulova:

– Štuka je grabljivica koja lovi iz zasede. Omiljeni tereni za lov su joj mesta zaklonjena granjem, raznim rečnim ili barskim rastinjem, vodeni tišaci prepuni zaklona i prepreka. Ujedno – to su mesta na kojima je najteže plasirati mamce i predstavljaju pravi izazov za ribolovca. Nema nikakvog smisla loviti je na brzim i otvorenim rečnim tokovima, štuku na takvim terenima nije moguće pronaći.

Dušan nam potom pojašnjava šta kod njega često presudi u izboru mamca:

– Retko koristim „varalice”, odnosno veštačke mamce. Premda je ovaj način ribolova jako dinamičan i zanimljiv, izbegavam ga zbog čestog gubitka ,,varalica”. Potrebno ih je plasirati na vrlo nepristupačna mesta usled čega često dolazi do njihovog gubljenja što ume da bude ozbiljan finansijski izdatak. Moj izbor je ribolov posredstvom takozvane „balerine”. Koristi se živ mamac, u ribolovačkom rečniku znan i kao „keder”. To je najčešće primerak karaša koji se za udicu zakači ispod leđnog peraja i odabirom adekvatnog sistema plovka i olova plasira na željenu dubinu. Ostajući dugo vitalna, tako zakačena riba, svojim pokretima iritira grabljivicu i ako je štuka u blizini neće odoleti takvom zalogaju.

Dušan kaže da najčešće lovi na obalama Morave i da najviše vremena provede na potezu od Sirče do Novog Sela:

– To je teren na kojem sam imao najviše uspeha i na kojem sam došao i do svog rekordnog ulova. Najveća štuka bila je dugačka 120 cm i teška devet kilograma. Iako je moguće pročitati da štuka može težiti i čitavih 30 kg, treba znati da su takvi primerci jako retki i ja, za gotovo dve decenije aktivnog lova ove grabljivice, nisam video ništa slično.

Apetit štuke zavisi od perioda u godini,ali i od doba dana:

– Najbolji ulovi su u jesenjem periodu. Dolaskom prvih mrazeva povećava se mogućnost za ulov kapitalnog primerka. Takođe, i doba dana može uticati na ulov. Štuka je aktivnija ujutru i u predvečerje. Međutim, ne treba se preterano držati držati ovih pravila; štuku je moguće uloviti u bilo koje doba dana i godine, osim naravno, februara i marta kada je na snazi lovostaj ove riblje vrste.

Kada je u pitanju kvalitet ribolovačkog pribora, Dušan nam pojašnjava:

– Nema tog pribora koji će namamiti štuku da priđe blizu vašeg mamca i da ga primeti. Ovde su, prevashodno, od uticaja znanje i iskustvo ribolovca. Međutim, kada se riba zakači za mamac, pogotovu ako je veći primerak, od kvaliteta opreme umnogome zavisi hoće li biti izvučena na obalu.

Ne treba preterivati, poručuje naš sagovornik, uz ocenu da bi pribor, ipak, trebalo da bude nešto kvalitetniji.

fotografije: Dušan Najkić – privatna arhiva

Izvor: KRUG