Lenka, Nataša i Lazar osmislili školsko dvorište budućnosti – i pobedili Evropu (VIDEO)

Troje učenika Gimnazije Kraljevo osvojilo je prvo mesto na međunarodnom takmičenju u konkurenciji 37 timova iz Evrope, projektom koji spaja ekologiju, tehnologiju, inkluziju i znanje

Školsko dvorište najčešće zamišljamo kao prostor između časova – mesto za odmor, razgovor, užinu, poneku utakmicu i čekanje zvona. Troje učenika Gimnazije Kraljevo pokazalo je, međutim, da ono može biti mnogo više od toga: prostor koji proizvodi energiju, čuva prirodu, uključuje sve učenike i postaje živa učionica održivosti.

Upravo takva ideja donela je kraljevačkim gimnazijalcima prvo mesto na međunarodnom takmičenju Design Your Sustainable 3D Schoolyard, organizovanom u okviru Erasmus+ projekta VR4Clima.

U kategoriji učenika od 14 do 18 godina, među 37 timova iz Evrope, najbolji su bili Lenka Mirković, Nataša Voštić i Lazar Gvozdenović, učenici četvrtog razreda Gimnazije Kraljevo, koje je vodila profesorka likovne kulture Aleksandra Popović.

Njihov zadatak bio je da osmisle održivo školsko dvorište u 3D okruženju. Iako se kraljevački tim u projekat uključio kasnije od drugih učesnika, pa nije prošao kroz sve radionice koje su organizatori prethodno održali preko Zoom platforme, to ih nije zaustavilo. Naprotiv, ono što je u početku delovalo kao zaostatak, nadoknadili su radom, dogovorom i jasnom idejom šta žele da predstave.

– Naš projekat je bio da napravimo održivo školsko dvorište. Mogli smo da biramo programe u kojima ćemo raditi. Konkurencija je bila velika, jer su učestvovali učenici iz cele Evrope, ali smo verovali u uspeh, zato što je naš projekat bio dobro urađen i što se tiče dizajna i održivosti samog zadatka – kaže Lazar Gvozdenović.

U njihovoj zamisli, školsko dvorište nije samo lepše uređena spoljašnja površina. To je prostor koji odgovara na pitanja koja već danas postaju važna za svaku zajednicu: kako smanjiti beton, kako koristiti obnovljive izvore energije, kako školu prilagoditi klimatskim promenama i kako obezbediti da prostor bude dostupan i učenicima kojima je potrebna dodatna podrška.

Zato su u projekat uključili solarne panele, fasade koje se same hlade, više zelenila, biljne vrste prilagođene našem podneblju, kao i rešenja koja bi omogućila da se energija stvara korišćenjem Sunca, ali i kretanjem učenika.

– U naš projekat smo stavili fasade koje se same hlade, solarne panele kao deo održive energije, koristili smo solarnu energiju. Dvorište smo obogatili zelenilom i biljkama koje uspevaju u našem podneblju, jer je akcenat bio na tome da se koriste biljke koje se gaje u zemlji iz koje dolaze takmičari. Betonske površine transformisali smo u zelenilo i funkcionalne prostore – objašnjava Lazar.

Posebno zanimljiv deo njihovog rada odnosi se na sportske terene na kojima bi se energija stvarala tokom hodanja i igranja. Tako ono što učenici inače rade u školskom dvorištu – kreću se, trče, igraju i druže – u njihovoj viziji postaje deo održivog sistema.

Izvor/ Saznaj više: krug.rs