RUSIJA U OBRAČUNU SA ZAPADOM OPET “POTEGLA” SRBIJU Moskva nastavlja praksu poređenja u sopstvenu korist, umesto Kosova nova moneta za potkusurivanje je RATNA ODŠTETA

Prvi put od invazije Rusije na Ukrajinu, Srbija prilikom glasanja u Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nije stala na stranu Kijeva, već je, iz unutrašnje političkih razloga, bila uzdržana. Beograd je napravio izuzetak, ali je zato Rusija nastavila po starom i po ko zna koji put iskoristila Srbiju za potkusurivanja sa celim svetom, zatraživši od Amerike da plati ratnu odštetu što drugim zemljama, ali i zemljama bivše Jugoslavije, pa tako i Srbiji.

Tako je praksa, ustanovljena od početka rata u Ukrajini ponovo primenjena, samo što se sada, umesto pozivanja na problem Kosova i njegovog poređenja sa Krimom, Donbasom i Luganskim, prešlo na ratnu odštetu.

Ovoga puta, poređenje nije došlo od samog predsednika Rusije Vladimira Putina, ali se nije išlo daleko u potrazi za onim ko će “potegnuti” paralelu, a ta “dužnost” pripala je još jednom, doduše bivšem ruskom predsedniku i premijeru, a sada zameniku predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitriju Medvedevu.

Na Generalnoj Skupštini Ujedinjenih nacija (GS UN) prekjuče usvojena je peta po redu rezolucija koja se odnosi na Ukrajinu.

Njome se traži da Moskva bude pozvana na odgovornost za kršenje međunarodnog prava invazijom na Ukrajinu i da plati odštetu Kijevu. Ukazuje se na potrebu, kako je navedeno, za uspostavljanjem “međunarodnog mehanizma za nadoknadu štete, smrtnog ishoda ili povrede“, proisteklih iz “pogrešnih radnji“ Rusije protiv Ukrajine.

SAD da plate odštetu Jugoslaviji

Za usvajanje rezolucije ruku diglo je 94 članice UN, 14 je bilo protiv, a uzdržane su bile 73 države. Među njima se našla i Srbija.

Ovako glasno razvrstavanje nije prošlo bez žustre reakcije Moskve, ali i uvlačenja naše zemlje u celu priču. Ovoga puta je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev upleo i NATO i Jugoslaviju, a samim tim i njenu nekadašnju članicu, Srbiju.

– Trebalo bi da usvoje istu preporuku o plaćanju potpune odštete koju su SAD nanele Koreji, Vijetnamu, Iraku, Jugoslaviji i mnogim drugim zemljama koje su stradale od Amerikanaca i NATO – napisao je na svom Telegram kanalu Medvedev odmah posle glasanja.

Nije prvi put

Ovakvih situacija bilo je i ranije, a poslednji put to je učinio predsednik Rusije Vladimir Putin kada je iskoristio odluku Međunarodnog suda pravde o Kosovu da opravda raspisivanje referenduma u Donjecku, Luganjsku, Hersonu i Zaporožju.

To što Rusija radi nije novina, ali se postavlja pitanje da li će ovakav stav Srbije potencijalno da joj našteti, s obzirom na to da su do sada sa Zapada stizale pozitivne ocene zbog glasanja Srbije za rezolucije u UN.

Diplomatski izvor “Blica” upućen u dešavanja koja su prethodila odluci Beograda, kaže da se iza ovog poteza Srbije krije jak razlog, i da je odluka pažljivo doneta.

– Ova rezolucija nema veze sa teritorijalnim integritetom Ukrajine, Srbija uvek glasa za takva dokumenta. Drugačija je situacija kada je ratna šteta i reparacija u pitanju, imajući u vidu da to premijer privremenih kosovskih institucija Aljbin Kurti zahteva od Srbije. Ako glasamo za to, sami sebi zarivamo nož u leđa. A ne bi prošlo ni bez reakcije Srba sa Kosova – napominje naš izvor.

“Nema iznenađenja”

Suzanu Grubješić iz Centra za spoljnu politiku ovaj potez Rusije ne iznenađuje, jer “Moskva sve što radi, radi u sopstvenom interesu”.

– Politička fikcija koja dominira u Srbiji i dalje nameće da su ruski interesi podudarni sa srpskim. A mi smo već plaćali visoku cenu pogrešnih istorijskih izbora, a možda i naučili nešto iz toga – kaže Grubješić.

Ona ističe i da je ovo prvi put od početka ruske agresije na Ukrajinu, da se Srbija nije pridružila ostalim evropskim zemljama (osim Belorusije) i nije glasala za Rezoluciju o potrebi utvrđivanja odgovornosti Rusije.

Direktor istraživanja ISAK fonda Igor Novaković ocenjuje da je verovatno procenjeno da ovo nije rezolucija koja je od velikog značaja, već pre svega služi kao politički pritisak na Moskvu.

– Mislim da vladajuća elita gleda na temu glasanja kao problematičnu u kontekstu neutralnog statusa koji Srbija promoviše. Drugim rečima, jedna je stvar ako vi glasate u prilog teritorijalnog interiteta i suvereniteta Ukrajine, a druga kada glasate za deklaraciju koja govori o nadoknadi štete pre nego sto je konflikt okončan – napominje Novaković.

Ovako je do sada Srbija glasala

Od 24. februara, kada je Rusija započeka invaziju na Ukrajinu do sada je u Generalnoj Skupštini UN usvojeno pet rezolucija povezanih sa Kijevom. Srbija je glasala za svaku od njih, izuzev ove poslednje.

10. oktobar 2022 – Srbija glasala protiv ruske inicijative da glasanje o rezoluciji kojom se osuđuje aneksiranje ukrajinskih regiona bude tajno

16. septembar 2022 – Srbija glasala za to da se ukrajinskom predsedniku Vladimiru Zelenskom dozvoli da se video snimkom obrati na godišnjem sastanku svetskih lidera

7. april 2022 – Srbija podržala isključenje Rusije iz Saveta UN za ljudska prava (UNHRC).

2. mart 2022 – Srbija se pridružila zemljama koje podržale rezoliciju kojom se osuđuje ruska agresija

Izvor: BLIC