Promocija romana „Leptirova odbrana“ Miloja Radovića „Svaki je rat – rat za spasenje duše“

„Svaki umrli čovek ostavlja u živima svoju tačnu sliku. Ona živi sa njima i umire kada oni umru“, poruka je autora romana

Promocija romana Miloja Radovića „Leptirova odbrana“ počela je pesmom „Jabuka“ koja opominjućim stihovima govori o posledicama ratova. Stihove ove pesme napisao je Miloje Radović, a muziku – Jadranka Jagličić.

Na promociju u kraljevačkoj biblioteci publika je mogla da čuje da roman „Leptirova odbrana“ koji je objavila izdavačka kuća „Prometej“ – nije samo skup ratnih iskustava o događajima i ljudima sa kojima je autor proveo sedam nedelja u najstrašnijim borbama na Kosovu i Metohiji 1999. godine, na Prokletijama, „već, pre svega, i iznad svega,  knjiga o Čoveku“. Knjiga je, kako autor kaže, dugo nastajala i sama je „birala trenutak kada će se pojaviti“:

– Želeo sam da se na ovaj način odužim najviše tim bezimenim, neznanim junacima koji su nastavili da u svemu budu, ne spoljašnji, već unutrašnji heroji i to je ono što je na mene kao pisca ostavilo najjaču sliku. Okružen takvim ljudima čovek, jednostavno, ima istu onu ulogu koju pisac ima u normalnim uslovima samo što je svaki trenutak tamo drugačiji od ovog stvarnosnog trenutka – kaže Miloje Radović.

„Leptirova odbrana“ je roman o strahovima i snovima, slabostima i hrabrostima knjiga, o čoveku spoljašnjem, usmerenom na to da u strahotnim ratnim uslovima sačuva život (telo), ali pre svega o čoveku unutrašnjem, usmerenom na očuvanje vlastite duše, ističe recenzentkinja dr Marija Jeftimijević Mihajlović, viši naučni saradnik Institut za srpsku kulturu – Priština.

– „Leptirova odbrana“ je, praktično, antiratni roman, budući da je napisan u slavu života. Za protagonista autor nije uzeo istinite likove, već ih je u roman „udenuo“ tako što im je dao nadimke i na taj način je sačuvao njihov pravi identitet. Na osnovu onoga što je predstavio, možda više fikcijom i imaginacion, nego doslovno istoriografskom građom, mi – zapravo, razumemo da je to roman koji ima, pre svega, hrišćansku dimenziju zato što nastoji da predstavi čoveka kao čoveka oprosta, a ne kao čoveka osude. To je jedna od glavnih poruka romana: da je čovek onaj koji ume da sačuva život drugoga, a ne da ga uništi – istakla je za portal Krug renzentkinja dr Marija Jeftimijević Mihajlović.

Ona je u svojoj recenziji, između ostalog, dodala:

„Umetnička vrednost romana ogleda se prvenstveno u polivalentnim slojevima značenja, u mogućnosti da se čita i doživljava na nekoliko nivoa, koji nisu međusobno odeljeni, već su skladno harmonizovani u jedinstvenu ideju o čovekovom duhovnom uzrastanju u uslovima kada je, ne samo telo, nego i duša u opasnosti, u nehumanim i stravičnim uslovima rata, koja je simbolično predstavljena kao leptirova – odbrana (duše), odnosno kao metamorfoza od gusenice do leptira… Svet ovaj kao da od početka počiva na čovekovoj za visti. Ona je uzrok propadljivosti ljudskog roda. Nije novo ubijati ljude! Novo je opraštati im. Ubice su ljudi kojima je teže nego pravednicima. Da bismo ih pobedili, moramo ih ljubiti. Pobeda bez ljubavi je smrt. Ništavilo. Važno je braniti otadžbinu, ali je važnije braniti nebo koje je otadžbina svih otadžbina. Sada su ga zaposeli i biju nas iz njega. Ne vide naša živa lica, ali vide naša umrla lica. Ona koja su oni obeživotili.

To nam ne daje za pravo da ih ubijamo. Ubijajući ih postajemo oni, a ljubeći ih, pretvaramo ih u nas. Zaklinje nas da tako radimo. Zaklinje nas da budemo unutrašnji, a ne spoljašnji heroji. Razlika između ta dva herojstva je, picac to neprekidno ponavlja, jedina tačna mera između života i neživota. Ko je prekrši osudio se sam. Biće živ, a neživ. To je najteža kazna za čoveka. (…)“, ocenjuje u svojoj recenziji dr Marija Jeftimijević Mihajlović.

Promociju je vodila Ana Gvozdenović, a odlomke iz romana čitali su glumci Kraljevačkog pozorišta – Gorica Dinulović i Predrag Pavlović.

Leptirova odbrana sadrži sedam pripovesti u sedam nedelja o ljudima koje je povezao, orodio raš, taj, Heraklitovski rečeno — otac svemu i svemu kralj.

Miloje Radović (1955), bibliotekar, pisac za decu i odrasle, školovao se u Kraljevu i Beogradu. Pre ovog romana objavio je knjige za decu: Livada moia gege, Kako se voli u šumi, Male pesme, Ispričaj mi sveš, Mala priča o velikoj Žiči, Kuhinjske pesme i Prodavci smeha. Za odrasle je objavio knjige pesama: Popis, Salata od slavujevih jezika, Kućni predeo i priče i besede o knjigama Knjiga je ogledalo sveta.

Zastupljen je u domaćim i stranim antologija ma. Prevođen je na engleski, ruski, bugarski, japanski i makedonski jezik.

Autor je brojnih inovativnih i kreativnih programa za decu. Napisao je deset scenarija za animirane filmove čiji su autori deca, a dva su nagra đena na festivalima u zemlji i inostranstvu. Po njegovoj knjizi Mala priča o velikoj Žiči urađen je animirani film za decu.

Za rezultate rada u bibliotekarstvu progrl šen je za najboljeg bibliotekara u javnim bibliotekama Srbije 2010, a 2021. Biblioteka „Dr Dušan Radić“ iz Vrnjačke Banje dodelila mu je priznanje ,,Vlada Belanijan“ za postignute rezultate u biblio tekarstvu. Objavio je više od pedeset stručnih radova iz bibliotekarstva u zemlji i inostranstvu.

Miloje Radović celog života trudio se da živi u skladu sa porukama koje su mu za života ostavili roditelji „Tamo gde idu reči, tamo ide i duša“.

Izvor: KRUG