Žene u Srbiji: Obrazovanije od muškaraca, češće na Birou, retko na rukovodećim pozicijama

Što je udaljenija od urbane sredine, tako se smanjuju šanse da će se žena izboriti za osnovna prava

U kući, na poslu, u javnom okruženju, građanke Srbije nalaze se u nepovoljnoj poziciji.  Manje su plaćene od muškaraca, na lošijim pozicijama u kompanijama, iako su obrazovanije, i najčešće preuzimaju brigu o celokupnoj porodici.

Među registrovanim aktivnim preduzetnicima svaka treća je žena, pokazuju podaci Agencije za privredne registre, a oni iz Republičkog statističkog zavoda kažu da ih je na rukovodećim pozicijama, među funkcionerima i zakonodavcima, 33 odsto. Na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje, u februaru 2023. godine registrovano je 239.928 žena, odnosno 55,9% od ukupnog broja nezaposlenih lica.

A što je udaljenija od urbane sredine, tako se i smanjuju šanse da će se žena izboriti za osnovna prava.

– Žene iz ruralnih sredina imaju velike prepreke obrazovanju za željena zanimanja. Morale bi da žive u mestu u kome postoji takva škola, što je teško izvodljivo s obzirom na mala porodična primanja ali i na još postojeće stereotipe u unutrašnjosti, da se ženska deca ne školuju dalje nego da se pripremaju za udaju i tradicionalnu ulogu žena koje rađaju i rade neplaćene fizičke poslove – kaže Dragana Dobrosavljević iz Udruženja poslovnih žena Srbije.

Kada je u pitanju privatna svojina, tek oko četvrtine vlasnika nekretnina su žene, a i to zahvaljujući ženama u gradovima, jer je na selu tek svaka šesta vlasnica nekretnine, objašnjava Dobrosavljević.

Razlog za nepovoljniji položaj žena svakako nije nedostatak interesovanja za prekvalifikaciju ili dodatno obrazovanje. To pokazuje i statistika Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) koja, između ostalog, građanima na birou, nudi i besplatne kurseve preko digitalne platforme za učenje na daljinu.

– Prema podacima Sektora za podršku u zapošljavanju NSZ, obuke ‘Aktivno traženje posla’ i ‘Put do uspešnog preduzetnika’, koju je obezbedio globalni program Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“, prošle godine završilo je preko 5000 građana, od čega su čak 3.093 žene. A u prva dva meseca 2023. od 728 osoba koje su uspešno završile kurseve, 560 je žena – kaže Marija Branković, portparolka na programima „Migracije za razvoj“  i „Migracije i dijaspora“ koje u Srbiji sprovodi GIZ, a koji se, između ostalog, kroz brojne projekte bave osnaživanjem povratnica iz inostranstva.

– Kroz saradnju sa Udruženjem poslovnih žena, Nacionalnom službom za zapošljavanje, ali i kroz niz drugih aktivnosti u okviru Nemačkog informativnog centra za migraciju, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) radimo na osnaživanju žena. One mogu da nam se obrate i za psiho-socijalnu pomoć, kao i pomoć pri prekvalifikaciji ili pokretanju sopstvenog biznisa – dodaje Branković.

Izvor: KRUG