Suplementi: između potrebe i pomodarstva – šta zaista unosimo u organizam?

Od prenatrpanih rafova apoteka do Instagram objava sa „čarobnim“ prahovima – suplementi su svuda oko nas. U Srbiji, poslednjih godina, primetno je sve veće interesovanje za njihovu upotrebu, naročito nakon pandemije korona virusa. Ali, da li zaista znamo šta kupujemo i – što je još važnije – da li nam je to zaista potrebno?

Na ova i brojna druga pitanja o suplementaciji i snalaženju u „džungli“ proizvoda govorila je Dragana Milutinović, diplomirana farmaceutkinja sa više od 35 godina iskustva.

„Zbog lošijeg kvaliteta namirnica na globalnom nivou i savremenog tempa života, često nam nedostaju određeni hranljivi sastojci. Takođe, starenjem organizam gubi moć razgradnje i resorpcije, pa suplementi mogu pomoći u prevazilaženju ovih problema“, objašnjava Milutinović.

Suplementi se danas mogu naći u različitim oblicima – kao kapsule, tablete, granule ili rastvori. Najčešće sadrže vitamine, minerale, enzime, lekovite biljke i aminokiseline. Njihovi korisnici su gotovo svi – od dece i trudnica, preko sportista i hroničnih bolesnika, do starijih osoba.

„Važno je biti obazriv pri izboru i doziranju. Ovde ne važi pravilo ‘što više – to bolje’. Ključno je znati kada i koliko dugo treba uzimati određeni suplement“, naglašava ona.

Posebno ističe značaj sezonske suplementacije. Leti, usled pojačanog znojenja, dolazi do gubitka elektrolita, dok su proleće i jesen periodi alergija, kada se preporučuju vitamin C i kvercetin. Zimi, kada je imunitet oslabljen, koriste se kompleksni preparati, naročito kod pacijenata nakon terapija, operacija ili kod hroničnih infekcija.

Prema procenama, više od polovine odraslog stanovništva u Srbiji koristi neku vrstu suplemenata, što govori o brzom rastu ovog tržišta.

„Vitamin C je među najzastupljenijima i preporučuje se ujutru, na prazan stomak. Kalcijum je važan za kosti i zube, ali se preporučuje onima koji ga ne unose dovoljno ishranom. Omega 3 masne kiseline su značajne za srce i zglobove, dok su probiotici korisni za crevnu floru, posebno nakon terapije antibioticima“, navodi Milutinović.

Dodaje i da su česti i vitamin D, vitamini B grupe, preparati gvožđa, kao i folna kiselina, posebno važna za trudnice.

U poslednje vreme, veliku popularnost stekli su kolagen, koji doprinosi elastičnosti kože i regeneraciji tkiva, kao i beta-karoten, koji štiti kožu od UV zračenja. Tu su i melatonin, kao i biljni suplementi poput kurkume, cimeta i ašvagande.

Kada je reč o vremenu uzimanja, preporuke su sledeće: vitamini B grupe, C, kolagen i probiotici ujutru na prazan stomak, vitamin D uz obrok, omega 3 tokom dana, dok se magnezijum najčešće uzima uveče.

„Dugotrajna upotreba suplemenata može dovesti do smanjenja efekta zbog prezasićenja organizma, zato je umerenost ključna“, upozorava Milutinović.

Na kraju, daje i jednostavan, ali dragocen savet:

„S obzirom da radim u državnoj apoteci, i sve ovo znam, a nemamo sredstava da poručujemo veliki broj različite suplementacije, moja preporuka je da korisnici pronađu „svog seljaka“ i biraju organsku, prirodnu hranu. Suplementi mogu pomoći, ali ne mogu zameniti ono što dobijamo iz kvalitetne ishrane.“

Suplementi jesu korisni saveznici u savremenom načinu života, ali nikada ne mogu u potpunosti zameniti pravu hranu. Pametna suplementacija počinje na pijaci, a završava se u apoteci samo onda kada ishranom ne možemo telu pružiti ono što mu je potrebno.kada je zaista potrebno.

T. A.

Izvor/Saznaj više : krug.rs