Kad zdravlje propada, a tuga živi u duši

Tribina o iskustvima i problemima sa kojima sa kojima se u Kraljevu susreću učesnici ratova kad oružje utihne: borci, ratni vojni invalidi i članovi porodica poginulih i kindapovanih

Zakon o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica u primeni je od početka prošle godine, a dosadašnja sagledavanja materijalnog i socijalnog položaja boraca kao kategorije korisnika prava, pokazala su da postoje brojni problemi i potreba da se obuhvate svi bitni elementi i kriterijumi za kategorizacuju boraca, bolji pregled materije njihovog angažovanja u izvršavanju borbenih zadataka u ratovima devedesetih godina prošlog veka i da se, na taj način, stvore uslovi za bolju primenu zakonskih rešenja,ocenjeno je na nedavno na tribini na kojoj je, u organizaciji Pokreta Srce heroja, govorio Saša Košanin, počasni član ovog Pokreta i predsednik Mesnog odbora Ušće Udruženja učesnika ratova od 1991. do 1999.. Saša Košanin je brat blizanac heroja kapetana prve klase Srđana Košanina koji je 19. aprila 1999. godine poginuo na karauli Košare na Kosovu i Metohiji.

– Većina novih predloga i rešenja za izmenu i dopunu članova aktuelnog zakona, odnosi se na preciziranje određenih pojmova u članovima zakona, čime bi se stvorili uslovi da korisnik, borac, ostvari i veći obim prava, ukoliko za to ispune novo propisani zakonski uslovi. Prava i uslovi za ostvarivanje prava, postupak za ostvarivanje korisnika prava, jedinstvena evidencija podataka i isplata prava su najvažnija poglavlja koja su obuhvaćena novim zakonom – pojasnio je Saša Košanin.

Na tribini je konstatovano da su povećana  obolevanja i smrtnost boraca – učesnika u ratovima, zbog čega se nameće potreba kontinuiranog zbrinjavanja, lečenja, banjsko -klimatskog oporavka i rehabilitacije boraca na teritoriji Srbije.

– Nije svejedno hoće li neko biti živ ili mrtav, nije svejedno čak ni to hoće li neki borac umreti kao čovek od čoveka, ili kao čovek od neljudi. Živi zatvaraju oči mrtvima, a mrtvi otvaraju oči živima. Solidarnost je spremnost ljudi i udruženja građana da se aktivno i dobrovoljno zalažu jedni za druge. Reč je o zauzimanju za slabije ljude i spremnost svih nas da se zalažemo za celokupnu boračku populaciju, ratne vojne invalide, civilne invalide rata i članove porodica poginulih boraca, jer siromaštvo i razne bolesti, svakog borca vode u socijalnu isključenost, gubljenje veze između pojedinca i društva, i njihovu sve veću nemogućnost da prate promene koje se u zemlji Srbiji odvijaju. Borac se voli dok je živ, jednom kad umre, niti mu treba ljubav, niti reči utehe. Postavimo moralne osnove u Zakonu o osnovnim pravima boraca i živimo za njih jer bez poštovanja nema iskrenog prijateljstva i ljubavi – poručio je Košanin.

Od predloga za izmene i dopune aktuelnog Zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata i članova njihovih porodica izdvajamo onaj koji se odnosi na bliže određenje uslova za ostvarivanje prava članova porodica borca koji je u miru preminuo od bolesti koje su nastale kao posledica učešća u ratu: karcinom, leukemija i druga oboljenja prouzrokovana radioaktivnim zračenjem, upotrebom hemijskog i biološkog oružja na teritoriji Kosova i Metohije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine.

Na tribini je bilo reči i  o predlogu dopune zakona kojom bi bilo priznato se svojstvo civilnog invalida rata: žrtvama seksualnog nasilja, torture, nečovečnog ponašanja i povrede prava na fizički i psihički inegritet, dostojanstvo, slobodu, sigurnost, slobodu kretanja utoku oružanih sukoba ili u vezi sa oružanim sukobima na teritorijijama bivših republika SFRJ, kao i licima koja su zadobila ranu, povredu ili ozledu od koje je nastupilo oštećenje organizma od 50% od strane neprijateljske vojske prema civilnim licima iz Republike Srpske Krajine.

Tu je i predlog dopune koja predviđa da je član porodice palog borca: brat blizanac, sestra bliznakinja, brat ili sestra palog borca.

– Nije mali broj boraca, braće i sestara, koji su zajedno, rame uz rame, učestvovali u oružanim akcijama od 1991. do 1999. godine na teritorijama bivše SFRJ i koja su odlikovana i priznavana po ranama i delima od strane vojske i policije u očuvanju suvereniteta, nezavisnosti, očuvanju teritorija SFRJ, SRJ, državne zajednice SCG i ustavnog uređenja Republike Srbije. Kako se onda nositi sa situacijom kada jedan od njih pogine ili premine usled teških povreda, rana? Kako se ispoljavaju osećanja duboke tuge i koliko to vremenski traje? Kako se brat blizanac, sestra bliznakinja, brat i sestra suočavaju da poginulog ili umrlog brata od zadobijenih povreda, rana, više nema? – postavio je pitanje Košanin.

Život blizanaca je, dodao je on, od malih nogu zasnovan na konceptu „mi“, a ne „ja“, i roditelji ih često pred drugima zovu blizanci, umesto njihovim vlastitim imenima, kao da nisu individue. Ovim se zakonom razdvajaju blizanci, tvrdi Košanin, vređaju roditelji, brat – sestra bliznakinja, kao i poginuli borac brat blizanac.

– Ako su brat i sestra, a naročito blizanci jedni drugima najvažniji na svetu jer postoji simbioza, instiktivna veza, zašto propisima kojima se uređuju porodični odnosi i gubitak života bliskog srodnika nisu obuhvaćeni kao članovi poginulog borca. Ako se bratu, sestri, bratu blizanci i sestri bliznakinji palog borca, prizna pravo člana porodice palog borca, onda će oni pravosnažnim rešenjem steći pravo na porodičnu invalidninu po palom borcu i mogućnost: da konkurišu za banjsko-klimatski oporavak, rešavanje potreba zapošljavanja, rešavanje stambenih potreba, kao i sticanje prava na subvencije i ostale povlastice u Srbiji. Ako su članom 24. priznata prava na porodičnu invalidninu, pastorku – koga je pali borac izdržavao, očuhu i maćehi koga je pali borac izdržavao, onda je po zakonima sudske medicine i moralno pravo da bratu, sestri, bratu blizancu i sestri bliznakinji palog borca bude priznato isto pravo. Brat, sestra, brat blizanac i sestra bliznakinja su veći srodnici palom borcu, svom bratu, nego pastorak, očuh i mačeha koga je pali borac izdržavao  – ocenio je Košanin, dodajući da se „tuga ne može popraviti, niti se može izbaciti iz sebe: ona živi u duši i želi da ispriča svoju životnu priču, jer se smrt blizanca/bliznakinje nikada ne može preboleti do kraja, jer svaki gubitak menja naš unutrašnji i spoljašnji svet“.

Predlog dopune člana posvećenog zdrastvenoj zaštiti i drugim pravima u vezi sa ostvarivanjem zdrastvene zaštite, predviđa da „borac treba da ima mogućnost da izabere osnov zdrastvenog osiguranja i zaštite, da mu se ne nameću finansijske obaveze uplate doprinosa za zdrastveno osiguranje ako je već osiguran (na primer po osnovu poljoprivrede što iziskuje obavezu plaćanja), a borci nemaju materijalnih mogućnosti da uplaćuju takav vid osiguranja.

Predlog izmene koji se odnosi na borački dodatak, predviđa da se borcu kome je rešenjem prvostepenog organa Odeljenja za društvene delatnosti Gradske uprave, priznat status borca i izvršeno razvrstavanje u kategorije boraca, omogući pravo na borački dodatak bez uslova godina života korisnika prava da ne bude uslov više od 60 godina starosti kako je novi zakon predvideo).

Na tribini je ocenjeno i da je potrebno omogućiti obaveznu zdravstvenu zaštitu korisnicima prava sa priznatim rešenjem statusa borca, prve, druge i treće kategorije, ukoliko to pravo ne mogu ostvariti iz radnog odnosa. Zbog povećanih obolevanja i smrtnosti nameće se potreba kontinuiranog zbrinjavanja, lečenja i rehabilitacije, budući da veliki broj boraca ne može da se leči zato što su im zdravstvene knjižice neoverene (zbog propalih privatizacija preduzeća i nemogućnosti samostalnog uplaćivanja doprinosa za zdrastveno osiguranje). Društvena briga za zdravlje ostvaruje se obezbeđivanjem zdrastvene zaštite grupacijama stanovništva koje su izložene povećanom riziku obolevanja, potrebe prevencije zarad sprečavanja, suzbijanja, ranog otkrivanja i lečenja.

Izvor: KRUG