27 GODINA OD NATO AGRESIJE – ISTINA KOJU NE SMEMO ZABORAVITI Srbija se seća stradanja: Širom zemlje odata pošta žrtvama NATO agresije

• Mnogi zvaničnici i građani ističu da događaji iz 1999. godine predstavljaju trajnu ranu i opomenu važnosti mira, slobode i jedinstva naroda.
• Godišnjica agresije obeležava se širom Srbije i Republike Srpske parastosima, polaganjem venaca i porukama o potrebi trajne borbe za mir, državnu suverenost i poštovanje žrtava.

Agresija NATO na Srbiju, odnosno tadašnju SR Jugoslaviju počela je pre 27 godina, 24. marta 1999. godine u 19.53 časova. Agresija na SRJ bila je presedan i izvedena je bez saglasnosti Saveta bezbednosti UN.

Prema podacima Ministarstva odbrane Srbije, tokom NATO agresije ubijen je 1.031 pripadnik vojske i policije, a ranjena su 5.173 vojnika i policajca. Poginulo je oko 2.500 civila, među njima 89 dece, a ranjeno je oko 6.000 civila, od toga 2.700 dece. Kao nestali vode se 25 osoba.

Šainović: NATO bombardovanje se nije moglo izbeći
Nekadašnji predsednik Vlade Srbije i potpredsednik Vlade SR Jugoslavije (SRJ) Nikola Šainović izjavio je da se NATO bombardovanje SRJ 1999. godine nije moglo izbeći, jer tadašnje rukovodstvo zemlje nije htelo da potpiše kapitulaciju, okupaciju i gubitak suvereniteta zemlje.

“Rat je trajao sve dok se taj ultimatum ‘potpiši Rambuje’ nije zamenio sa Rezolucijom 1244, u kojoj je suverenitet države, ostanak dela vojske i policije na Kosovu, zaštita manastira, srpskih građana i razoružanje OVK. To su bili naši uslovi. Sve piše u Rezoluciji 1244”, rekao je Šainović povodom godišnjice početka NATO agresije na SRJ.

Na pitanje šta je tadašnje rukovodstvo moglo da uradi da se izbegne bombardovanje, Šainović kaže da tadašnje rukovodstvo nije odlučivalo o bombardovanju, već onaj ko je bombardovao i ističe da su SRJ postavljeni uslovi mnogo pre bombardovanja.

Izvor/Saznajte više: Blic.rs